Vesti

Podvodni svet Ribničkog jezera za „Nacionalnu geografiju“

Ronioci ronilačkog kluba „Svet ronjenja“ iz Beograda i Pančeva su po drugi put na Zlatiboru. Sve je počelo kada su upoznali Miloša Filipovića koji je bio član njihovog kluba i koji ih je pozvao da budu njegovi gosti, pa je kao rezultat njihovog boravka u Rakovici prošle godine došlo do istraživanja Tavničkog jezera. Oni su ujedno bili i prvi ronioci koji su ronili ispod leda na ovom zlatiborskom netaknutom biseru. Inače, ekipa se bavi istraživanjem podvodnog reljefa,flore i faune, a primarno rade kao fotografi za Nacionalnu geografiju Srbije.

„Mi smo fotografi i video snimatelji. Nas zanima sve u vezi jezera. Mi smo, u stvari, stalni saradnici Nacionalne geografije Srbije i često imamo te istraživačke i fotografske akcije koje se prepliću jedna sa drugom“, rekao je na početku razgovora Janez Kranc, inače instruktor RK „Svet ronjenja“.

„Ovo nam je jedna od najzahtevnijih akcija u poslednjih nekoliko godina“, dodaje Ivana Orlović Kranc, podvodni fotograf Kluba. „Juče smo krenuli sa ronjenjem kada je bilo 20 stepeni ispod nule. Razni problemi su nas nalazili, počev od toga da nismo mogli da upalimo automobile kako bi stigli do lokacije, preko otvaranja rupe na ledu kada je već bilo malo „toplije“, -17 stepeni, zatim su nam mrznuli delovi opreme nad i pod vodom pa je to trebalo rešavati na tako niskoj temperaturi, a sve da bi se došlo do što atraktivnijih kadrova.“
Ribničko jezero su izabrali, kažu, prvenstveno zbog toga što je ono jedno od jezera koje ima neobičnu narandžastu boju, a sve zahvaljujući samom glinovitom terenu što pomalo podseća na meksička jezera. Inače, većina jezera u Srbiji ima plavo- zelenkastu boju.

„Vrlo je specifično jezero; nismo očekivali takvu vodu. Ona podseća na meksičke senote, vuče na žutu boju što je suprotno od svih jezera u kojima smo do sada ronili, pogotovu ako se ima u vidu da je to vodozahvat. Interesantan je bio i led, odnosno njegova debljina: oko 15 centimetara u ovo doba godine“, dodao je Janez.

„Nacionalna geografija uvek istražuje nešto novo. Ono što smo videli kao šansu i zanimljivost koju smo hteli da približimo gledaocima i čitaocima, jeste da su, za razliku od Ribničkog, sva jezera – bilo da ronimo pod ledom ili ne – imala zelenkastu ili plavkastu boju vode, dok Ribničko ima narandžastu. To je nama fenomenalno, i videćete kako će to da ispadne spektakularno! Izgledalo nam je kao neka naučna fantastika!“ nije krila oduševljenje Ivana.

Životinjskog sveta ima i pod ledom, ali samo zaranjanje pod debeo led nosi brojne opasnosti. Tu se mogu desiti i predviđene, i nepredviđene stvari, a samo obučeni ronioci znaju kako da postupaju u tim situacijama.

„Ronjenje pod ledom ne dozvoljava slobodan izron, što znači da ne možete da izronite bilo gde u svakom trenutku. Imate jedan jedini otvor i gde god da odete pod taj pokrivač leda, vi morate da se vratite i pronađete svoju rupu. Zato je organizacija veoma ozbiljna; imamo spasilačkog ronioca na rupi, vezani smo dvostrukim konopima, služimo se signalima tako da u svakom trenutku, ako bi došlo do zamrzavanja opreme, možemo da nađemo izlaz napolje i da sve prođe bezbedno“, objašnjava Ivana.

Ekipa ovog ronilačkog kluba već sledeće sedmice ide u Austriju gde će takođe roniti pod ledom, a zatim ih čekaju Meksiko, Izrael i traganje za delfinima, a potom brodski safari u Egiptu.

Ronilački klub se zahvalio ovom prilikom opštini Čajetina koja je omogućila istraživanje, kao i JKP „Vodovod Zlatibor“ Čajetina, JP „Gold gondola“, IB centru, TU Gostilje i domaćinstvu Filipović.

„Bez cele ove ekipe i organizacije, ne bi nam bilo omogućeno da napravimo ovako jednu zahtevnu i tešku akciju, a videćete kako će ispasti zaista sjajan materijal“, rekla je na kraju Ivana Orlović Kranc.

Related Articles

Komentariši

Back to top button