Vesti

OSNOVCI IZ NOVE VAROŠI NAJSVETLIJI SU PRIMER EKO-AKTIVIZMA

Nova Varoš – Ekološka sekcija OŠ“Živko Ljujić“ najsvetliji je primer eko-aktivizma u novovaroškom kraju. Mladi čuvari prirode iz jedine gradske osmoljetke i u doba korone zadržali su lidersku poziciju u organizovanju i sprovođenju brojnih aktivnosti i programa na polju ekologije.

Lane smo zbog epidemioloških mera i specifičnog režima nastave bili prinuđeni sa smanjimo terenske akcije, ali nas ni korona nije sprečila da se družimo u prirodi i živimo u skladu sa njom – kaže za „Varoške novine“ profesorka ekologije i biologije Jovana Dumić, koja već više od jedne decenije uspešno vodi ekološku sekciju – kreativnu i vrednu grupu od oko 30 učenika uzrasta od petog do osmog razreda.

Profesorka ističe da su se zaštitom životne sredine bavili čak i „na daljinu“. Učestvovali su na on-lajn konkursima, seminarima, edukativnim radionicama, obeležavali značajne svetske datume u oblasti ekologije, a osvajali su i nagrade – čak dve na takmičenju „Noć istraživača“ i svojoj školi na dar doneli savremeni mikroskop za kabinet biologije.

-U manjim grupama išli smo na izlete i istraživali bogato prirodno nasleđe našeg kraja. Čistili smo školsko dvorište, sadili cveće i zelenilo, organizovali izložbe od recikliranih materijala… Već su nam tradicionalno najzanimljivije akcije tokom kojih ispitujemo kvalitet vode i vazduha na osnovu bio-indikatora, čime stečeno znanje u školi pokušavamo da primenimo u praksi. Pravili smo čak i godišnji katastar zagađivača u našem gradu. Кao najveće zagađivače „targetirali“ smo pilane, peletare, individualna ložišta i gradsku toplanu – kažu ovi mladi ekolozi iz školske sekcije uz ocenu da je ljudska vrsta najveći neprijatelj prirode, a da čovek svojom nemarnošću i neodgovornim postupcima i odnosom prema životnom okruženju sve više ugrožava planetu zemlju.

-Ova mlada deca već imaju poprilično razvijenu ekološku svest, jer im u okviru nastave, a i van nje, konstantno usađujemo ljubav prema ekologiji. Ali, ne samo rečima, već i delima i provođenjem što više vremena u prirodi. Samo tako oni stiču jasnu sliku koje su prednosti zaštite životne sredine, ali i negativni efekti zagađivača i ljudskog nemara po okolinu – naglašava Dumić. Profesorka Jovana podseća da na pravilan razvoj ekološke svesti kod mladih najviše utiču porodica i škola, ali i institucije svojim stalnim i usmeravajućim delovanjem. Ta kopča familije, obrazovne ustanove, institucije, kao i u značajnoj meri civilnog sektora i medija u oblasti ekologije je još uvek slabašna, smatra Dumić, i zato bi jačanje tih spona trebalo da bude primarni cilj svih nas zajedno.

Profesorka kaže i da su u poslednje vreme vidljivi pomaci u unapređenju zaštite životne sredine na nivou države i opštine, ali je iznenađuju negativni trendovi u radu nekih nevladinih organizacija i udruženja (čak i lokalnih) u čijem bi fokusu trebalo da bude zaštita životne sredine.

-Za pojedine je ekologija hobi i pogodno tle za „ispiranje“ mozga teorijom i formom, bez suštine. A iako ima konkretnih akcija, najvećim delom se svode da se (zlo)upotrebe mlađi i stariji osnovci – članovi gradske i seoskih ekoloških akcija i aktivisti lokalnih omladinskih organizacija kao „izvođači radova“, a da se tuđim perjem kite neki drugi. Još je spornije što se projektno sufinansiranje ekoloških projekata od strane nekih udruženja koristi kako bi se zaradio neki dinar, a ne da se ti programi realizuju na dobrobit lokalne zajednice, podizanje svesti o ekologiji kroz obrazovanje i slično – smatra profesorka Jovana Dumić.

Related Articles

Komentariši

Back to top button