HranaVesti

Na svetskom tržIštu vlada jagma za malinom

Američko Ministarstvo poljoprivrede je izvršilo analizu zaliha smrznutog voća zaključno sa 30. septembrom, koja je pokazala da su količine maline u hladnjačama za 11 odsto manje u poredjenju sa avgustovskim podacima, a za 12 procenata u odnosu na isti period prethodne godine. Kada je reč o zalihama „crvenog zlata“, slično stanje je i u drugim zemljama, prvenstveno u Evropi, što utiče na podizanje cena plodova ove voćne vrste na svetskom tržištu.

Američko Ministarstvo poljoprivrede je izvršilo analizu zaliha smrznutog voća zaključno sa 30. septembrom, koja je pokazala da su količine maline u hladnjačama za 11 odsto manje u poredjenju sa avgustovskim podacima, a za 12 procenata u odnosu na isti period prethodne godine. Kada je reč o zalihama „crvenog zlata“, slično stanje je i u drugim zemljama, prvenstveno u Evropi, što utiče na podizanje cena plodova ove voćne vrste na svetskom tržištu.

Dr Leposavić smatra da su glavni razlozi koji su uticali na povećanje svetske potražnje za malinom, prvenstveno kultura ishrane, ali i dokazana lekovita svojstva ovog voća koja pozitivno utiču na zdravlje ljudi.

-Brojna istraživanja i potvrdjeni rezultati analiza su uticali da interesovanje potrošača za jagodastim voćem, a prvenstveno malinom značajno poraste u uslovima pandemije. U tim istraživanjima posebno se ističe izuzetno povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i svih koji pripadaju grupi vitamina B. Zahvaljujući alkalizujućim svojstvima i bogatom sadržaju minerala kalcijuma i kalijuma, korišćenje relativno malih količina plodova maline utiče na poboljšanje stanja kod obolelih od gihta, reumatizma i artritisa, jer se time reguliše sadržaj mokraćne kiseline. Antioksidansi plodova maline smanjuju nivo holesterola i triglicerida u krvi, kao i rizik od hipertenzije, jer povećavaju elastičnost arterija i sprečavaju njihovo začepljenje. I na kraju, zbog povoljnog sadržaja salicilne kiseline, malina protivupalno deluje na brojne procese u organizmu čoveka i to je, po meni, možda ključni razlog zbog čega potrošači, preplašeni korona virusom, više konzumiraju malinu i drugo jagodasto voće tokom pandemije – ističe dr Leposavić.
VELIKA ŠANSA ZA DOMAĆE PROIZVODJAČE

Dr Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak u srpskom malinarstvu, smatra da će pojačana potražnja za malinom na svetskom tržištu i skok njene cene u izvesnoj meri uticati na domaće malinarstvo, ali, ipak, nedovoljno da bi se ova, nekada velika uzdanica srpskog agrara našla na poziciji kakvu je ranije zauzimala.

Srbija nema dovoljne količine kvalitetnog sadnog materijala i to je ono što će, pored obezbedjivanja radne snage, biti veliki problem u narednom periodu za domaće malinarstvo, jer se bitka za bolju zaradu upravo vodi na polju podizanja prinosa „crvenog zlata“.

Izvor: caglas.rs

Related Articles

Komentariši

Back to top button