HranaVesti

Uspešna godina za uzgajivače voća

Prema mišljenju Nebojše Brzakovića, savetodavca za voćarstvo  poljoprivredne savetodavne stručne  službe Užice, ova godina je protekla uspešno, a voće je imalo sve uslove, posebno ako su voćari primenili sve savete o agrotehničkim merama. Pored agrotehničkih mera koje je neophodno preduzeti Brzaković napominje i bitnost rezanja voća koje dodatno doprinosi daljem kvalitetu ploda, kao i tretiranje adekvatnim sredstvima protiv bolesti  i štetočina.

„Mi smo našim savetovanjem govorili poljoprivrednim proizvođačima da moraju da urade agrohemijsku analizu zemljišta, odakle potiče sve ono što treba da se radi na tim biljnim kulturama. Kada se uradi agrohemijska analiza zemljišta onda se vidi šta biljci fali što se tiče tih hranljivih materija, kakva je kiselost, koji je odnos Ph u vodi, kakav je humus. Kada dodje do zrenja, odnosno do formiranja plodova vidi se tamo gde su primenjene agrotehničke mere kako biljke bolje napreduju i imaju bolji prinos nego tamo gde to nije rađeno. Takođe sve vrste voća se moraju rezati, kao i tretiranje protiv bolesti štetočina, kako bi biljka došla do prinosa koji odgovara toj voćarskoj kulturi“, navodi Brzaković.

Pored divnog podneblja koje ima čitav Zlatiborski okrug za uzgajanje biljnih kultura, prva tri mesta zauzimaju posebno odabrane a opet tradicionalne biljne kulture naših krajeva.

„U našim krajevima preovladavaju 3 voćarske kulture: malina, jabuka i šljiva. Malina se gaji na Zlatiboru na oko 25% ukupne površine , dok je jabuka 7%, a šljiva 8%. Što se tiče samog prinosa malina u našim krajevima zauzima 5-7,5 tona po hektaru, dok je republički prosek oko 5,5 tona, znači mi smo iznad tog republičkog proseka. Kod jabuke je prinos u Srbiji 15 tona a u Zlatiborskom okrugu 12 tona. Kod šljive taj prinos je u Srbiji 14 tona a u Zlatiborskom okrugu 8 tona“ kaže Brzaković.

Pored crvenog zlata maline, šljive, jabuke u poslednje vreme voćari se opredeljuju i za uzgajanje borovnice, a na teritoriji Zlatiborskog okruga registrovano je, prema statističkim podatcima između 800 i 900 hektara zasađene borovnice. Investicija nije mala pa je za sadnju ove kulture na jednom hektaru neophodno izdvojiti u proseku oko  40 000 evra. Država daje dodatne podsticaje  i subvencije i na takav način pomaže poljoprivrednicima a posebno voćarima .

Related Articles

Komentariši

Back to top button